Међу члановима ни ове године није било кандидата предложених од стране репрезентативних медијских удружења, као ни компетентних медијских стручњака, а остали чланови, овај пут готово непознати јавности, долазе из истих, повезаних кругова.

За неке од "независних" чланова комисије новинарска заједница није ни чула, и можемо само да нагађамо ко су, с обзиром да Град Београд ни овај пут, осим њихових имена и етикете "медијски стручњак", није објавио било какве друге податке. Заправо, до окончања конкурса није се ни знало ко комисију сачињава и по мојим критеријумима је одабрана. С друге стране, за поједина имена чуло се не због професионалних достигнућа, већ искључиво због честог учешћа у локалним конкурсима са сумњивим исходима.

Да је "јавни интерес" у суфинансирању медија замењен партијским и приватним, а конкурси као и учешће у комисијама широм Србије за поједине "подобне" затворене групе постао "уносан посао", потврдио је и секретар Независног удружења новинара Србије (НУНС) Светозар Раковић, који захтева од челника Београда да хитно објаве биографије и релевантне податке о члановима комисије и образложење њиховог избора.

Медијски експерти не морају да буду познати широј јавности али не сме да се догоди да за њих није чула медијска јавност. Град Београд трећу годину заредом објављује само имена чланова комисије, али не и ко су ти људи, на основу чега су изабрани, шта су радили на професионалном плану што их чини компетентнима да одлучују о тако важним стварима као што је расподела буџетских средстава, посебно у Београду, где се ради о великој своти новца - каже Раковић и понавља да су кредибилна имена и заиста компетентни људи које су предлагала релевантна новинарска удружења, одбијени и нема их ни у једној комисији.

Док за поједине чланове комисије каже да не зна ко су, Раковић с друге стране наводи да медијска заједница не би сазнала ни за председника комисије Ференца Берчека "да није ове године постао манекен по комисијама широм Србије које су доносиле спорне одлуке о расподели средстава".

Ференц Берчек, Маја Раковић, председница РАБ Србија, и Владимир Јовановић, који уско сарађује са њима, јесу "најпожељнија екипа" за чланове комисија, за локалне власти које имају интерес да контролишу како ће новац да се расподељује. Не прође ни недељу дана да неко од њих није у некој комисији, у конкурсима за које се испоставило да су спорни - каже Раковић и додаје да су људи из РАБ-а били укључени "у више конкурса него што имају чланова".

Иначе, Ференц Берчек је на чело београдске комисије изабран на предлог Удружења радио станица Србије РАБ, где је на функцији заменика председника Удружења. Берчек је директор "Радија актив", који је део Медијске мреже Накси. Председница РАБ Маја Раковић је главна и одговорна уредница Накси радија, који је један од оснивача РАБ Србија, али и добитник средстава на последњем конкурсу у износу од милион динара. Према писању портала Пиштаљка, Берчек није комисији пријавио да је повезан са фирмом Радио Накси, али тврди да је изузет из гласања "тако што за тај пројекат није гласао". Пиштаљка је такође навела да већина чланова комисије није хтела да говори за њихов портал о критеријумима избора, а да су остали навели исти аргумент: "гласали смо за пројекте, не за медије".

Берчеково име појављује се и у комисији на недавном конкурсу за доделу средстава медијима Града Ниша, који су многи назвали "скандалозним". Како наводе новинарска удружења, тада су милионским износима подржани пројекти неколико ПР агенција повезаних са породицом Радомировић, која поседује већину нишких медија "нескривено блиских владајућој СНС". На том конкурсу средства је добио и ИН радио, у породичном власништву већ поменуте Маје Раковић.

И пре пет месеци, преносе Пиштаљка и Цензоловка, Берчек је учествовао у комисији на конкурсу за доделу средстава медијима у Панчеву. На истом конкурсу члан комисије је био и Владимир Јовановић, који је и члан београдске комисије, опет на предлог Удружења туристичких новинара и писаца о туризму Фијет.

Иначе, то удружење, чије је седиште у Новом Саду, броји 33 члана, махом новинара туристичких магазина, али су међу њима и имена са РТС, Студиа Б као и уредник ИНФОБИРО-а, који је ове године однео два милиона динара за "пројекат" који заправо представљају редовне дневне градске вести.

Комисија у овом саставу овог пута разделила је готово 80 милиона динара провладиним таблоидима, фирмама власнички повезаним са Студиом Б, непознатим или тек основаним предузећима. По пет милиона добили су Ало, Информер и Српски телеграф. Стубио Б и повезане фирме, од којих неке и фиктивне, однео је скоро трећину укупног буџета, а још девет милиона додељено је фирмама Фолим и Зофин, основаним неколико дана по расписивању конкурса.