"Косово је пропала ствар. Требало је овај народ навикавати на време да је Косово изгубљено, као што је говорио Добрица Ћосић. Какво српско Косово? Како ви више замишљате Косово у Србији? Можете ли да замислите неку општину у централној Србији или у Војводини чији је председник Албанац? Не можете, наравно, као ни ја", оценио је Хајдин за Недељник.

Академик Хајдин оценио је да не постоји политичар који воли научнике и интелектуалце. "Они су корисни за земљу, али су сметња за власт", каже он.

Према његовом мишљењу, наш интерес је да из Косова извучемо најбоље што можемо.

"А то је да сачувамо те наше људе који су остали да живе на Косову и сакралне објекте, као и да наша културна баштина и баштина СПЦ добије међународну заштиту", констаовао је Хајдин, који је у чак три мандата био на челу САНУ.

Хајдин додаје да на "Косову свеукупно има 100.000 Срба, укључујући и оне Србе с Косова који живе на Теразијама и иду авионом у Приштину".

"Дакле, 100.000 Срба може да добије онолико права колико им припада у односу на два милиона Албанаца. Не можемо нешто претерано да очекујемо", оценио је Хајдин.

Он је указао да су Албанци отерали Србе из Приштине, Призрена, Ђаковице.

"Шта нам онда значи територија када ту више Срба нема? Не постоји ниједна земља у Европи у којој живи већина неког народа, а да она припада мањинском народу. Нажалост, то је сурова реалност и чињеница. У Мађарској углавном живе Мађари, у Пољској су већински народ Пољаци, а на Косову Албанци. И не можемо никако да их претворимо у Србе", закључио је Хајдин.

Он је говорио и о пропуштеним шансама Србије.

"Био сам већ стар за сузе, али жао ми је било (Зорана) Ђинђића, јер сам сматрао да може нешто добро да допринесе за ову земљу. Нажалост, док је био жив, многи су га мрзели. То је велика штета за Србију. Да није убијен, скратили бисмо послератни период и брже бисмо ушли у свет цивилизованих народа. Много брже него што ће се то десити", навео је Никола Хајдин.