Часлав Клонимировић
Часлав Клонимировић је највероватније последњи владар из династије Властимировића, који је рођен између 875. и 880. године (у како се претпоставља) тадашњој престоници Бугарске Плисци. Његов отај је био Клонимир, а деда Стројимир којег је старији брат Мутимир протерао у Бугарску зарад преузимања апсолутне власти. Сам Часлав је одрастао на двору бугарског цара Симеона.
Пут до власти за Часлава је потпуно зависио од Симеонове воље, јер је Бугарска у том периоду била једина сила која је војно могла парирати Византији. У том дугогодишњем сукобу између две силе Србија је морала да изабере једног савезника, што је аутоматски стварало једног моћног непријатеља са друге стране. Политичке прилике услед јаког Бугарског царства су утицале на честе промене владара у Србији. Наиме Петар Гојниковић који је био Симеонов кум услед наводне повезаности са Византијом бива свргнут са власти, а на његово место постављен Павле Брановић. Симеон се надао да ће на овај начин осигурати послушност Србије Бугарском царству, међутим Павле се ипак одлучује за провизантијску политику што резултира и његовом сменом. Следећег на српски престо Симеон поставља Захарија Прибислављевића, међутим ни он не остаје пробугарски орјентисан веома дуго и он се као што су учинили његови претходници окреће Византијском царству.
Увидевши да поново мора направити смену власти у Србији, а већ потпуно схвативши да Срби не желе да се приклоне Бугарској Симеон шаље Мармена и Теодора Сигрицу да је покоре. Овог пута са војном силом није послао новог претендента на престо. Њих двојица доживљавају тежак пораз, а њихове главе са оружјем као трофеји су послати у Цариград. Због овог пораза Симеон између 924/926. године поново шаље војску на Србију, међутим овог пута са Чаславом. Захарија пред Бугарима бежи у Хрватску и практично без икаквог сукоба Бугарска остварује победу. Часлав је ипак овде служио смао као замка да се измаме жупани који су под изговором да треба да се поклоне новом владару заробљени. Бугари се после пустошења земље враћају и назад воде Часлава са собом .
Симеон умire 27. маја 927. године, што довoди до великих политичких промена на Балкану; Петар I његов наследник прави огроман заокрет, закључује мир са Византијом чиме окончава вишедеценијски сукоб. Таква политичка омогућава чаславу да се врати у Србију и уз помоћ Византије обнови земљу и власт у свим српским кнежевинама. Порфирогенит наводи да је часлав у србији затекао тек око педесетак мушкараца који су преживљавали бавећи с еловом, али овај податак звучи претерано. Уосталом многи избегли Срби се враћају у отаџбину након Чаславовог повратка и обнове. Вероватно је главни разлог "несебичне" византијске помоћи јачању Србије жеља да се створи одбрамбени зид који би зауставио нападе Мађара из Паноније.
Не постоји тачна информација о чаславовој смрти, али оно што с епоуздано зна је да се пред крај живота борио са Мађарима. Мађарски великаш Киш је упао са војском у Босну и започео пљачкање и пустошење те области. Часлав као одговор на овај напад сакупља војску и у Дринској жупанији се сукобљава са Мађарима. Киш је убијен у битки, а Мађари потпуно разорени. Кишова удовица од мађарског краља добија војску са којом се свети Србима. Она у изненадном ноћном нападу на српски логор успева д азароби Часлава, и као казну све их везане и живе бацају у Саву.
После овог догађаја српске земље се распадају на низ кнежевина која постоје независно.
