Борислав Пекић

Борислав Пекић

 

  1. Човек је зависан од разума као болесник oд болести која га убија.
  2. Апсолутна слобода могућа је једино ван разума, у лудилу. Само у лудилу све је могуће.
  3. Човек увек ради против себе. To je у његовој природи.
  4. Kaд човек остане у мраку, не тражите онога ко је угасио свећу, него другу свећу.
  5. Човек се никад не пита за узроке добрих ствари које му се дешавају. Занимају га само узроци рђавих.
  6. Да би неко постао звезда на небу, добро треба да загризе земљу.
  7. Ствар није у томе да постанемо нешто друго, него да откријемо – шта смо.
  8. Незнање рађа гордост; гордост рађа незнање.
  9. Оно што мора да буде није несрећа. Несрећа је само oнo што не мора бити, a ипак се догоди. Несрећу изазивају људи. Природа влада оним што мора бити.
  10. Демократија статистички изједначује глупост са разумом, a идиотима, само ако их је довољно допушта да управљају светом.
  11. Ништа није неизбежно. Све је неизвесно.
  12. На овом се свету може бити само на губитку.
  13. Људи који под ургенцијом нових сазнања, своја мишљења нису кадри да мењају, немају много услова и разлога ни да их имају.
  14. Економски просперитет је деструктиван. даје људима времена да измишљају нове потребе и нове жеље.
  15. Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити од тога одакле долазимо него куда идемо.
  16. Будућност ће бити или као садашњост, па нас неће требати, или ће се од ње разликовати, па нас неће разумети.
  17. Огледало је мање ту да нам покаже оно шо је испред њега колико да сакрије оно што је иза њега.
  18. Сигурност је само победа једне вероватноће над другом и ништа више.
  19. Свет малих људи на велике истине никад није спреман. Чак и папа би се смртнички уплашио, ако би му се доказало постојање Бога.
  20. План је О.К. Само га се догађаји због нечег не држе.
  21. Не воли човек једног писца само зато што га забавља, или га пред дилеме ставља, него што понекад случајношћу отвара пут његовим сопственим идејама.
  22. Ако неко љубав према својој земљи, партији, покрету, идеји, стави начелно изнад истине о њој, ма каква да је, то није прави патриотизам, то није прави борац једне идеје. То је морална кукавица у потрази за алибијем. 
  23. Храброст није у људима него у тренуцима. У тренуцима је пустоловина, а у људима само страх од тренутака... Кукавице су несрећне више пута у животу, храбар човек само једном.
  24. Ко се не може уништити у опозицији, треба га уништавати влашћу. У загушљивом ваздуху моћи и најотпорније идеје прокисну. У сјају власти свака фарба избледи, па ће и црвена.
  25. Јер машта је све. Стварност, ако је уопште има, ништа. У најбољем случају, производ успелог маштања.
  26. Да нема стварности, како би се о њој дубоко и тачно писало.
  27. Човек се не бори са рупом ископаном на погрешном месту, него са будалама које су је ископале.
  28. Неизвесност. То је човек. Неизвесност. Неупоредива сила бриге. Опојност зебње. Оно што ви сада осећате.
  29. Животиња никад није усамљена. Акo око ње није, њен чопор је у њој.
  30. Човек мора осетити историју у себи, да би је стварао изван себе.
  31. Јер машта је све. Стварност, ако је уопште има, ништа. У најбољем случају, производ успелог маштања.
  32. Страх је најчистије, најприродније, најчешће, најздравије људско осећање. На страху почива врста. Страх инспирише нагон за одржањем.
  33. Ма колико свог пса волео,из солидарности са њим човек не гризе кости.
  34. Шта је истина наспрам тајне?
  35. Све је на свету, мислио је, много лакше него што изгледа. Само се треба усудити.
  36. Стварност ће увек служити ономе ко је описује и увек бити друкчија
  37. Свет је и пред смрћу чувао своје најомиљеније заблуде.
  38. Велике расе и нације не могу стајати заглибљене у властитој историји. Оне или напредују и живе, или стоје и умиру.