Позив да се јави у понедељак рано ујутро у својству грађанина уручен јој је у петак увече и то на кућну адресу. Такође, компанија СББ упозорава да су Треће тужилаштво и полиција од компаније тражили податке који су пословна тајна, а да не постоји ваљана заштита тих података да дођу у руке конкуренцији и изражава сумњу да се овлашћења државних органа користе за прибављање података за потребе приватне кривичне пријаве.

Када су одлучили да купе део власништва ТВ Ултра, у компанији СББ желели су само да популаризију један дечји канал. Међутим, када је некадашњи директор и мањински власник ТВ Ултра Ратомир Кутлешић, 2014. године смењен с те функције, покренуо је грађанску парницу против СББ-а коју је изгубио. Ипак поднео је нову тужбу, против његове наследнице на функцији директора.

Ништа не би било спорно да у оквиру предистражног поступка који је повело, тужилаштво није одлучило да испита и пословање компаније за временски период који није обухваћен кривичном пријавом, а у коме је баш Кутлешић био директор.

Адвокат Владимир Бељански, који заступа СББ, каже да то није по закону, а негодује и због тога што полиција и тужилаштво траже од компаније податке који су пословна тајна и подсећа да је управо Кутлешић на суду тражио те податке, али их по закону није могао добити.

„Могуће су ситуације ако неовлашћена лица до те документације дођу могли би да причине штету или да то искористе у виду одређене нелојалне конкуренције. Према томе опасност од тога да се документација прибавља ван контроле је врло велика, опасност као могућност злоупотребе кривичне пријаве као института који се користи у оквиру кривичног права за неке прикривене циљеве који би могли да се остваре подношењем такве кривичне пријаве“, каже он.

Бељански не негира законску обавезу да доставе документацију коју им затраже надлежни органи, али изражава озбиљну сумњу да би они могли бити злоупотребљени. Наиме, нема никаквих гаранција да подаци неће неовлашћено бити изнети из надлежних институција и искоришени у друге сврхе, поготово што СББ поседује снажне индиције да постоје везе између подносиоца кривичне пријаве и конкуренције:

„Овде се ради о ситуацији коју би свако могао да искористи. Врло је лако поднети кривичну пријаву против директора било које фирме за злоупотребу положаја одговорног лица, што је врло широко постављено кривично дело, а након тога дати могућност полицији да одузма све што им дође под руку од те компаније, укључујуци поверљива документа, на основу којих конкуренција може да оствари одређену корист или која би коришћењем нанела штету тој конкретној фирми“.

Из Трећег основног јавног тужилаштва одговарају да је спис предмета пребачен у Трећи основни суд ради одлуке о жалби СББ-а и да због тога не могу да прецизирају због чега су тражили документацију која је за компанију спорна, нити да ли је полиција сама прикупљала обавештења и о томе обавестила тужилаштво.

Наводећи да постоји обавеза давања докумената, као и по којим законима се врши њихова заштита, у том Тужилаштву признају да немају контролу над њом док је у рукама полиције, што је за СББ један од кључних проблема.
„Тужилаштво је доставило захтев за прикупљање потребих обавештења полицијској управи за град Београд, обзиром да из саме кривичне пријаве Тужилаштво није могло оценити да ли су вероватни наводи пријаве, а подаци у пријави нису пружали довољно основа за одлуку да ли ће се провести истрага. Тужилаштво је захтевало и да се прибави релевантна документација, с тим што у овом тренутку нисмо у могућности да се изјаснимо да ли је тачно наведено коју документацију прибавити за који временски период или је део докуемнтација полиција прибавила на основу својих овлашћења, обзиром да се целокупан спис предмета налази у суду“, каже се у саопштењу тужилаптва.

И управо ту лежи проблем: како спречити нелојалну конкуренцију да дође до пословних тајни. Уместо јасних одговора из полиције и тужиластва стигао је нови позив. У петак касно увече два полицајца доставила су Извршној директорки СББ-а и потпредседници Јунајтед групе за маркетинг и медије позив да се у понедељак ујутро јави у МУП.

Иако је могла да га пошаље поштом или уручи на адресу компаније полиција је позив директорки СББ-а уручила на кућну адресу. Такође, позив је добила у својству грађанина, али под претњом привођења, ако се не одазове.